Основни концепти брушене трикотне тканине

Машине које се користе у плетењу доњег дела изгледају као да су статве, које су све ране до осовине основе, задњег и врха плетенице, а све пређе се напајају у оплетену површину. Свака предива се контролише једним пином током утичнице. Међутим, главчић за водич кроз воду контролише положај предива, а игле које се користе у сваком кругу могу се мењати. Жакардни механизам се може користити за контролу игле како би се произвели сложени плетени тканини. Понекад се називају машине за плетење основе, с обзиром на поступак који се користи за плетење основе, положај уређаја за храњење и преклапање између паралелних предива.

У основи, основа за плетење је процесни систем за производњу равних амплитудних тканина. Тканина има равне бочне ивице, високу брзину производње и велики излаз. Тканине се могу класификовати у складу са карактеристикама опреме и материјала који су коришћени, од којих су главне врсте: Тлицо, Лацхелле, Миланис и Симплек, а најчешће су Тлицото и Расцхел.

Основна плетена тканина има извесно издужење и затезну особину, иако је његова вриједност нижа од плетења. Фактори који утичу на затезна својства тканина су: структура тканине (као што је једнострани чешаљ, плетена тканина са двоструком главом, плетење Расцхел варп); чврстоћа тканине (што је тањир тканине, што је нижа натезна својства); Процес завршне обраде (може дати тканину добру димензионалну стабилност), број машине (тј. Број шавова унутар ширине јединице), врста предива (као што су еластична жичана пређа, мала еластична или лоша фенси лине, са бољом димензионом стабилношћу једножично предиво или прамен).

Метода повећања основе плетене тканине је: Коришћење влакна високе чврстих влакана, користећи предиво са балансираном структуром, усвајајући виши број машине и фине предиво високе чврстоће. Поред тога, на чврстоћу тканине може утицати употреба жљебова различитих влакнастих предива и промјена размака у намотајима.